У картонској кутији димензија 25,5 х 10,5 се налази заварени пластични контејнер са 180 грама наполитанки, овог реномираног произвођача који има бесплатну линију за питања и предлоге : 0800 200 003
Кутија има нови дизајн (бар ми нисмо видели пре баш такав исти) са два истоветна натписа на предњој и задњој страни кутије „мирис детињства“ , док је на задњој и малецна црно-бела сликица са девојчицом и дечаком. Они тобоже нешто спремају, на столу се види нешто налик на ољуштене кромпире, или можда јабуке…?! Било како да било, види се да је неко припремио „нови“ дизајн за овај производ. Доминира љубичасто-црвенкаста боја, са натписом у белој боји. То је у реду, привлачи пажњу. Мада, кад се мало боље погледа слика са децом, види се да то није слика из неких давно прошлих времена, него да је то модерна слика. Значи, неуспели ретро.
Да је дизајнер био иоле паметнији, могао је да нађе много боље оригиналне фотосе из тог „детињства“ ! Нема ни словца ћирлице, све је на латиници, што је свакако минус за овај производ, тим пре што се извози, и што је то била прилика да и ван Србије неко види ћирилична слова. Ипак, очигледно да некоме у „Штарку“ смета ћирилица, или се боје да би некоме у околним земљама где се наполитанке извозе (Македонија, БиХ, Хрватска) ћирилица могла да смета! Сетили смо се одмах Грчке, Бугарске, Исланда, Естоније, Шведске, и других земаља, где званично писмо обавезно мора да се налази на извозним производима, паралелно са писмом земаља где се роба извози. И не само тамо, већ и у другим земљама, на пример, у Француској, производ који се извози, прво има текст на француском, па онда на језику и писму земаља где се извози. Ако такво правило постоји и код нас, онда „Штарк“ крши то правило.
Елем, тако су и мотив „мирис детињства“ и црно бела фотографија промашаји. У детињству генерација 60, 70, 80-их, година 20. века, ћирилица је била више присутна него данас код нових генрација. Ако је постојала намера да се дочара неко срећно детињство, нека давна времена, то је могло да се прикаже на убедљивији начин, пре свега са натписима у духу 60-их или 70-их, па и 80-их година 20. века. Овако, употребљени валер боје, као ни фотос, ни тип слова, ништа не указује на то. Дизајн је тако, промашај. Лоше урађено. Слаба оцена. Кад ћемо једном схватити, да морамо да поштујемо своје, па тек онда туђе. Ако не поштујемо нашу ћирилицу, неће је поштовати ни у другим земљама.
Сам производ, наравно није лош. Мада, нешто нисмо осетили никакав укус који би указивао на „мирис детињства“ Производ је сасвим модерног укуса. Ако су хтели да кажу и укажу да је „Штарк“ стара, реномирана фирма, са великим искуством, и да то прикажу кроз дизајн, нису успели. А нису успели ни кроз укус самог производа. Ове наполитанке су малтене исте као и наполитанке свих других произвођача. Истина, боље су од неких, али нису баш толико боље, тако да идућег пута купујемо нешто друго, јер квалитет је веома приближан, а цена „Штарк“ производа је већа. Још нешто није јасно: производ има на полеђини натпис „посно“ али такође и уписаних 31 грам масноће (на 100 грама) у табели нутритивних вредности на полеђини. Како онда нешто може да буде „посно“ ако има 31 грам масноће?! Очигледно да неко у „Штарку“ не ради свој посао, али и даље прима супер плату.
И на самом крају: ове наполитанке јесу упаковане у 2 контејнера (прво пластика, па онда картон) али да ли је то разлог, да буду скупље за 15 динара од другог домаћег произвођача, истог производа, исте граматуре, и истог, ако не и бољег квалитета!?)
наша оцена је 3/5 (јака тројка од могућих пет, и поред свега!)