Arhiva za kategoriju ‘mesne preradjevine’


Viršle robne marke “Premia“ (za “Delta Maxi d.o.o.  iz Beograda, proizvodi “Yuhor A.D. iz Jagodine) vakuum  pakovanje od 270 grama.

Šta reći za ovo pakovanje viršli? Na licu ambalaže prikazana je crnobela fotografija na kojoj su 4 osobe skandinavskog tipa, možda iz Danske ili Švedske, bar se meni tako čini, i to, s leva na desno:  jedna mladja žena od oko 20-tak godina, jedan mladji muškarac od oko 25-30 godina,  jedna žena od oko 30 godina sa dečakom od oko 5-6 godina.  Svi se vidno smeše, valjda su jeli te viršle pa su siti i zadovoljni !?  Vide im se beli zubi, negovani redovnim pranjem 3 puta dnevno. Jedino su dečaku zubi malo problematični, ali to je zato što su verovatno mlečni. Ovaj dasa na slici se lepo snašao, neko bi pomislio da je reč o nekakvoj bigamiji?

Šalu na stranu, ovo je prvi put u životu da vidim neki proizvod od svinjskog i govedjeg mesa, sa ljudima na ambalaži ! Znate ono, govedja pašteta, pa na konzervi naslikano goveče. Svinjska pašteta, na konzervi svinja. Ali ovo čudo od “modernog“ dizajna do sada moje oči ne videše! Pardon! Pre oko 20-25  godina neka vojvodjanska fabrika proizvodila je “Djačku paštetu“ sa slikom devojčice na ambalaži! Mislim da je ta pašteta bila od BEK industrije iz Zrenjanina, ali davno beše, možda i nije.

Ocena za dizajn ovih viršli je 1/5 (jer nula nije ocena, ali bi je za ovakav proizvod trebalo uvesti!)  Možda je ovo pogodno za filmove tipa “The Hills Have Eyes“ ? ! To bi bio hit !

Sam proizvod, višle, nisu baš nešto… Nemaju neki poseban ukus, ni miris, da bi posle konzumiranja imali želju da ih kupite opet. Nekako su bezukusne, gumaste. Jedino kad se na njih nabaca dosta senfa i luka, ili drugih začina, mogu da prodju…

Moram opet da pomenem i naziv za ovu široku paletu proizvoda koji su smislili u “Delta Maxiju“ – a to je “Premia“ (pa valjda se ispravno piše “Premija“ a ne bez “j“ ! Krajnje nepismeno!  Sama reč “premija“ je latinska (“praemium“), i  znači  “nagrada“ ! Pa kakav je to onda naziv ? Ko koga ovde nagradjuje? Da li nagrada može da bude nešto što se plaća? Krajnje neodgovarajući naziv, uz to i pogrešno napisan.

Ocena: 2/5  (mogu da se jedu sa senfom!)


Pošto ranije nisam jeo “kupovni“ kulen, a ovaj beše na sniženju, podeliću sa vama moje utiske. Proizvod je pakovan u debelu plastičnu zaštitnu foliju, ispod koje kad se otvori nalazite kulen dug oko 30 cm , prečnika oko 5 cm pakovan u tanko (verovatno)  plastično providno crevo kao i sve slične mesne preradjevine tog tipa. Sam kulen, kako piše na etiketi “proizveden po staroj vojvodjanskoj recepturi“  je prijatnog ljutkastog ukusa. U odnosu na neke kulene prozivedene u domaćoj radinosti, manje je ljut,  i ima dvostruko usitnjenije komadiće svinjskog mesa i masnog tkiva, u kojima promakne i neki čvršći komadić nalik na hrskavicu, ali retko i u zanemarljivoj količini (pogotovu u odnosu na domaći kulen) Veće masne deliće smo sa lakoćom odbacili, a ovaj kulen ostavlja veoma mastan trag na tanjiru – što naravno  znači da je veoma mastan i da ga treba izbegavati ako imate problema sa viškom kilograma. Sve u svemu, izbegavamo mesne preradjevine, ali ponekad treba probati i ovo.  Proizvodi: D.O.O. Kolbis, Josifa Pančića b.b.  Novi Sad
Ocena 3+ | 5