Arhiva za kategoriju ‘časopis’


Сваког петка дневни лист „Blic “ доноси подлистак “ TV Blic “ (или је то можда   „Blic TV“ ?!)  у колору, на 40 страница (рачунајући и насловницу и последњу страницу)

Одмах пада у очи саморекламерство исказано натписом  „Najpregledniji, najtačniji TV program“  у горњем десном углу насловнице.  Најпрегледнији сигурно није!  Велику сметњу праве, пре свега, веома ситна слова и бројке! Малтене вам треба лупа (увеличавајуће стакло) да би прочитали шта пише! Затим, сваки дан у седмици је подељен линијама на „пре подне“ „после подне“ , „вече“ и „ноћ“ (А где је јутро?)  а изнад рубрике „вече“ убачене су сличице мале резолуције,  које тобоже, треба да илуструју неке филмове или емисије. Све то заједно уопште није прегледно, а камоли  „најпрегледније“ !  Људском оку је тешко да нађе оно што хоће, у целој тој шареној папазјанији! После пар неуспелих покушаја, одустали смо да даље губимо време, чак је и телетекст боља опција!

Такође, оно што иритира су рекламе, има их превише, све подсећа на оне рекламе што се убацују у сандучиће, тако да овај подлистак (мини часопис) једва заслужује прелазну оцену, и то само захваљујући (али и то не увек!) понеким занимљивим интервјуима или репортажама  са домаћим глумцима (У овом издању то је репортажа са снимања филма и ТВ серије „Лед“, и мини интервју са Љубомиром Бандовићем)

Има ту и којекаквих натписа и мини натписа преузетих са интернета,  потпуно непотребних и досадних. И опет, превише реклама, рекламица, у чему предњаче рекламе и рекламице веледрогерије „Lilly“  којих има малтене на свакој страни.

Оцена 2/5  

PS :   На насловници је водитељка  Миња Милетић, а има и интервју са њом преко 2 стране (додуше. не баш преко целе две стране) Ту сазнајемо да је рођена 1980. године у Београду. и да је дипломирала на Медицинском факултету, те да јој је хоби читање новина сваког дана.  Да има 10 година новинарске каријере.

Све је то лепо, али сестро слатка, студирала си медицину 5 година, да би се на крају бавила новинарством, да би била водитељ у некој ТВ емисији!?

Ако се на ТВ запошљавају дипломирани доктори медицине, где се онда запошљавају они јадници што су студирали журналистику!? Ово је заиста јад и беда, не верујемо да би у „нормалним“ државама школовали докторе да исти раде на телевизији као водитељи или спикери, или слично.

У Србији има много незапослених доктора, а највише у великим градовима, док у малим градовима и селима нема доктора, људи пешаче по 20 километара у једном смеру да дођу до доктора! Значи, треба поставити клаузулу (као некад што је постојала у Краљевини Југославији и у ФНРЈ) да доктори морају да прихвате да раде тамо где их Министарство здравља упути и где су овом народу потребни,  ако си школован о трошку државе  за  доктора, да лечиш људе, а на крају отимаш посао некоме ко се школовао да буде новинар? Да, буквално отимаш! Ако новинари не могу да раде као доктори, како онда доктори могу да раде у медијима где треба да раде школовани новинари?

Кад ће у Србији свако да почне да ради свој посао?!  Чему школовање лекара, ако ће они сутра да читају вести и да трабуњају по телевизијама? За тај посао је довољна и средња школа. На страну то, да на пример, у САД, Енглеској, такав посао обављају згодне женске особе са добрим, пријатним гласом, лепом дикцијом, то су квалитети који су потребни за ТВ лице, водитеља, а не медицински или неки факултет природних наука.

Отишло се тако далеко, да се чак запошљавају дипломирани метеоролози да читају метеоролошку прогнозу!  Е,  где си Каменко Катићу да видиш шта се данас ради! Корупција, чиста корупција. Јер, корупција није само мито, новац у коверат, а  коверат у џеп. Корупција је и кад неко ради туђи посао, за који нема квалификација, за шта се није школовао, само зато јер има неку политичку, партијашку,  или рођачко-кумовску-земљачку везу и везицу! Наравно, не заборавимо ни креветске везе, али то је нека друга прича, мада слична.


Наравно, опет имате поклон ако купите Грацију ! Овог пута, то је лепа женска торба вештачког материјала ( пластика (и-или) скај ), са чврстим дршкама,  димензија око 40 cм / 40 cм, ширина дна је око 11 cм.  Дезен тј. шаре варирају, али смо приметили најмање 2 разна.

Од садржаја, ту су стандардне женске приче о моди, модирању, целулиту,  ташнама и крпицама које су у тренду,  хватању зјала за доконе жене које немају паметнија посла.  Путопис из Кине, интервју са Ђорђем Вардом,  интервју са Јеленом Јокић и Јеленом Петровић, итд.

Све  у свему, од 180 страница (рачунајући и корице) има 65 рекламних страница директне рекламе, плус можда још толико индиректне рекламне. Тако да је цена од 289 динара претерана, посебно кад се узме у обзир садржина. Испада да плаћате рекламе и огромне фотографије разне женске одеће, модела, реклама, и другог „садржаја“ али опет највише тупавих реклама које нико не чита а вероватно и не гледа. Нпр. на једној страни је реклама за  женске „харемске“ панталоне  по цени од 26000 (26 хиљада динара!)

Или пак, реклама за „скраћени кимоно“ од 45000 дин. (45 хиљада динара!!!)   Толико о високој моди! Аман-заман ! Да, нова српска буржоазија настала мало-помало, али истрајно, од 5-октобарске демонкратије-партократије и паљења Скупштине (то је онда било потпуно „легално“ и охрабривано од „Западне Европе“),  и њихови помагачи тајкуни и тајкунчићи једино могу да приуште такве скупе перверзије, док обичан народ („губитници транзиције“ и остала сиротиња и непостојећа некадашња  „средња класа“  — некад класа, данас маса ! ) купује код Кинеза и на бувљацима,  и пребројава ситниш по џеповима… Оно што остане кад се плати храна тј. „го живот“, ТВ и радио претплата, рачуни за струју, воду, грејање, 100 разних пореза и измишљених намета…

Еее, Србијо, пробуди се !

Оцена: за поклон („поклон“ који ви плаћате!) 3/5  а за часопис мршава двојка тј. 2/5


Сваког четвртка, ако купите дневни лист Политика, добијате и овај подлистак (малецни часопис) формата 29,8  x  22 cm   на 16 страница (лепљених, без металних споница)

У овом броју има  занимљивих чланака, међу којима “Зашто у Србији нема дисконтних ланаца“

Главни разлози, како каже Горан Паповић, председник Националне организације потрошача, су:  “… да се инострани дисконтери нису сматрали добродошлим у Србију, да су све добре локације већ заузете,  и што је за долазак нових ланаца потребна сагласност Министарства трговине, што опет отвара сумњу да ли они некоме дају дозволу, а неком не “

Такође, домаћи трговци нису расположени за отварање правих дисконтних ланаца, јер немају искуства у томе, ни довољно знања и вештине да послују са нижим трошковима пословања, а уз већи обим продаје, ниже цене, ниже профитне марже. Уласком ланца LIDL у Хрватску, и сви други трговачки ланци морали су да смање цене. Нема сумње да би се то догодило и у Србији. Нажалост, код нас нема правих дисконтних ланаца, и тако остајемо и убудуће без правих дисконтних ланаца са ценама које би биле ниже око 30 % у односу на ове сада.

LIDL већ послује у Словенији, Мађарској, Хрватској, Румунији, Бугарској и Грчкој, а   KAUFLAND у Бугарској, Румунији и Хрватској. Док ланац  ALDI ради у Мађарској, Словенији и Грчкој.

Осим тог најдужег и најзанимљивијег насловног текста који је написао Стефан Деспотовић, Потрошач доноси још двадесетак мањих,  као и мали интервју “Велики сам трошаџија“ са глумицом Љиљаном Стјепановић.

Ту је и веома занимљив натпис “Заштита од искључења са јавне комуникационе мреже“  из којег сазнајемо да сада потрошачи имају нешто повољнији положај него пре, јер су оператери дужни да их упозоре и обавесте пре искључења.

За додатне информације, позовите бесплатни број 0800 103 104 који ради сваког радног дана од 09 до 16 часова и даје бесплатне савете.

Све у свему, користан подлистак.

Оцена 4/5


Oktobarski broj časopisa HRANA KAO LEK donosi mnogo zanimljivih i korisnih natpisa za zdravlje:

Ren protiv bakterija, Žitarice su temelj zdrave ishrane, Tajne zdravog mršavljenja,  10 načina da ubrzate metaboilizam (jedan je mozda i pisanje ovog bloga ! 🙂  Pravilnom ishranom podstaknite plodnost, Ishrana i rak,         So – manje je bolje (npr. jedna kašika soja sosa može da ima i 1000 mg natrijuma!)  Saveti za dijabetičare,  Problemi sa bešikom, Ishrana Inka,  Jela sa sirom i začinskim biljem, Lekovi iz kuhinje (npr. žvakanje belog luka sa malo meda za prevenciju nazeba) … Na ukupno 32 strane (16 dvolisnica) za 59 dinara, ovaj časopis je dobar izbor i dobar izvor saveta za zdrav život.

Papir za ovaj časopis mogao da bude kvalitetniji, veoma se lako gužva i cepa, čak i pri običnom prelistavanju.

Ocena 5/5  (za sam sadržaj)     2/5  (za kvalitet papira) 


Iako je već u prodaji i novi broj za oktobar, ovaj časopis je veoma dobar, pa ga ovde ukratko pretstavljamo. Na 32 stranice (16 dvolisnica) uobičajenog formata 29 x 21 cm, ima puno zanimljivih natpisa: Mušmule za bolji vid, Zdravo – nezdravo, Štitna žlezda i ishrana, Ishrana muškaraca, Prirodna ili GMO hrana, Dijeta sa zelenim čajem, Zdravija zimnica, Saveti za dijabetičare, Ishrana i san, Lekovi iz kuhinje-tajni sastojci nadohvat ruke, Kozmetika od sezonskog voća, Antioksidantne vrednosti hrane (sa tabelom ORAC jedinica) …

Svi natpisi su veoma stručni, ali razumljivim jezikom napisani i pristupačni. Ovo je zaista veoma dobar časopis za samo 59 dinara ! Uz to, od 32 strane, samo su 3 reklame, što nije previše, u poredjenju sa nekim drugim časopisima.

Izdavač: DIN Sedma sila d.o.o. Bulevar M.Pupina 67, Novi Beograd, 011 313 9277,  011 313 9196  Postoji mogućnost godišnje pretplate za 681 din. sa uračunatim poštanskim troškovima.

Jedina zamerka je da kvalitet papira ovog časopisa nije baš dobar… Papir je veoma tanak, lako se gužva i cepa.

Ocena: 5/5


Evo novog broja sa poklon torbom u nekoliko varijeteta, sa reljefnim skajem nalik na krokodilsku kožu.

Od ukupno 156 stranica (nisu dvolisnice, nego lepljene bočno) 58 stranica je direktna reklama, najviše za kozmetiku. Osim reklama, tu su i fotografije preko cele stranice, opet reklame, pa opet fotografije kojekakvih anoreksičnih modela, i opet reklame. Tu ima i jedan intervju (Gorčin Stojanović) i to je jedini normalni tekst. Ostalo su reklame i svakakve gluposti iz “sveta mode“ (“mode“?)

Naravno, da u ova krizna demokratska vremena malo koja žena, majka, supruga, sestra, strina, ili svastika, može da izdvoji 1800 dinara za reklamirani GIVENCHY Lip Liner (što bi rekli, olovka za iscrtavanje usana) Ili pak, 2764 dinara za SHISEIDO Perfect Rouge glowing matte ruž. Da, kad poshiseidimo!  Ili, možda,  želite ruž u jarkocrvenoj boji CHANEL za nekih 2880 dinara! Uz lep, besplatan savet  “Ne zaboravite da ga s vremena na vreme popravite, jer ćete u suprotnom izgledati neuredno“ (sic!)

Kad se lepo namažete, možete da kupite i klompe sa krznom MANGO za 10495 dinara (kao na stranici 86) ili pak, pletenu jaknu od vune REPLAY za 23990 dinara… Ima i drugih perverzija dostupnih samo bogatašicama koje imaju “lepu“ platu ili pak, muževe, momke, ili ljubavnike koji im to mogu kupiti. Ostale žene, uglavnom ovaj časopis kupuju zbog poklon torbe ili nekog drugog poklona, za 269 dinara.

Mnogo nepotrebne, bezvezne tupave mode, premalo života.Ocena: 1/5 za časopis, 3/5 za poklon torbu.


I dnevni list “Press“ (Press dnevne novine d.o.o.  Beograd, Kraljice Marije 1-14)  ima svoj nedeljni podlistak (svake nedelje uz “Press“ dobijate i  “Press magazin“

Na 24 stranice (12 dvolisnica) formata 21,3 x 29,5 cm donosi razne natpise za nedeljno popodne. Tema broja od 19. septembra je “Heroji 5. oktobra – Gde su (,) što ne rade (?) ) ((“heroji“ ??!))  (Podnaslovu očigledno nedostaje interpunkcija, a celom Pressu jedan dobar lektor sa iskustvom.    Naravno, ima tu raznih blebetanja, nebuloza, štamparskih grešaka, “razgovora zidara sa svežim cementom“   i samohvalisanja, koje je zaista uzalud komentarisati i gubiti vreme.  Pored toga, tu je i intervju (Zoran Bašanović – “estradni plejboj“) u kojem Z.B. “prvi put posle 10 godina izlazi u javnost i otkriva kako se u Las Vegasu venčao sa Draganom Mirković, i kako ga je Saša Popović preko politike oterao s Pinka“  (Kao da normalnog gradjanina i čitatelja to uopšte i zanima!)  Zatim zanimljiv natpis o Kjokušindjucu borilačkoj tehnici, članak o prostati “Mala žlezda, velike muke“ i još nekoliko natpisa,  i nešto malo reklama.

Sve u svemu, zapitamo se zašto sve to nije moglo da se jednostavno stavi u redovan deo, inače tankog  nedeljnog “Pressa“ ? Zašto svaka dnevna novina po svaku cenu hoće da ima neki podlistak tj nedeljni ili dnevni dodatak? Da li ovakvi podlisci zaista povećavaju tiraž dnevnih novina?

Sve su to pitanja za neke plaćene (ne)stručnjake. A od mene dosta i ovoliko.

Ocena: 2/5