egzit_620x0Погледајте овај наказни плакат, који треба да увелича 20 година познатог фестивала Егзит.

У центру плаката, доминира БиХ  застава, а поред ње и застава Словеније.  Ко год да је радио и  “урадио“  овакав лош плакат или знак, или лого , или где год да се ово наказно дело примени, показао је да нема појма и да је невиђени штеточина, а такође и онај ко је одобрио да се ово штеточинство објави и примени.

Наравно, нико не ради бесплатно, све је то плаћено стотинама ако не и хиљадама евра.  Плакат тј знак у броју 20, лош је на сваком нивоу – политички, економски, лош је визуелно и веома је лош и неоригиналан.

Мајстор (или мајсторица) се није потрудио чак ни да уклони део у средини нуле броја 20, како би та беда била бар визуелно читљивија и лепша.

Крајње аматерски дизајн, јад и беда, крајње штетно промовисање БиХ, Словеније, уместо Србије, на чијем тлу се фестивал одржава.

Наравно, није било јавног конкурса, паре су отишле у неки џеп, и то је то. Ником ништа.  Још један разлог, да овакав фестивал треба бојкотовати, јер се доводе групе које нису квалитетне и које не завређују пажњу (част ретким изузецима)


U moru raznoraznih sajtova koji obecavaju mogucnost za “besplatno“ upoznavanje, nalazi se i sajt Serbiandating.com

Mozete se registrovati i to je jedino sto je besplatno na ovom kvazi sajtu. Naravno, nece vam reci da je NEMOGUCE komunicirati, pa cak ni poslati jednu jedinu poruku, dok se ne plati! Znaci, nije besplatno, nego se placa. Nije vazno koliko (20-30-tak USD, ako se dobro secam) Vazno je da ce te izgubiti MNOGO VREMENA praveci svoj profil, i na kraju kad budete hteli da nekome posaljete najobicniju poruku, tek onda vas obavestevaju da to nije moguce ako niste pretplaceni! Znaci, totalna, gadna prevara. Inace vlasnici sajta su registrovani u Nemackoj i nemaju nikakve veze sa Srbijom, a takodje imaju jos nekoliko slicnih sajtova koji takodje koriste istu tehnicku platformu. Djubrad.


У картонској кутији димензија 25,5 х 10,5  се налази заварени пластични контејнер са 180 грама наполитанки, овог реномираног произвођача који има бесплатну линију за питања и предлоге :  0800 200 003

Кутија има нови дизајн (бар ми нисмо видели пре баш такав исти) са два истоветна натписа на предњој и задњој страни кутије „мирис детињства“ , док је на задњој и малецна црно-бела сликица са девојчицом и дечаком. Они тобоже нешто спремају,  на столу се види нешто налик на ољуштене кромпире, или можда јабуке…?!  Било како да било, види се да је неко припремио „нови“ дизајн за овај производ. Доминира љубичасто-црвенкаста боја, са натписом у белој боји. То је у реду, привлачи пажњу. Мада, кад се мало боље погледа слика са децом, види се да то није слика из неких давно прошлих времена, него да је то модерна слика.  Значи, неуспели ретро.

Да је дизајнер био иоле паметнији, могао је да нађе много боље оригиналне фотосе из тог „детињства“ ! Нема ни словца ћирлице, све је на латиници, што је свакако минус за овај производ, тим пре што се извози, и што је то била прилика да и ван Србије неко види ћирилична слова. Ипак, очигледно да некоме у „Штарку“ смета ћирилица, или се боје да би некоме у околним земљама где се наполитанке извозе (Македонија, БиХ, Хрватска) ћирилица могла да смета! Сетили смо се одмах Грчке, Бугарске, Исланда, Естоније, Шведске, и других земаља, где  званично писмо обавезно мора да се налази на извозним производима, паралелно са писмом земаља где се роба извози. И не само тамо, већ и у другим земљама, на пример, у Француској, производ који се извози, прво има текст на француском, па онда на језику и писму земаља где се извози. Ако такво правило постоји и код нас, онда „Штарк“ крши то правило.

Елем, тако су и мотив „мирис детињства“ и црно бела фотографија промашаји.  У детињству генерација 60, 70, 80-их, година 20. века, ћирилица је била више присутна него данас код нових генрација. Ако је постојала намера да се дочара неко срећно детињство, нека давна времена, то је могло да се прикаже на убедљивији начин, пре свега са натписима у духу 60-их или 70-их, па и 80-их година 20. века. Овако, употребљени валер боје, као ни фотос, ни тип слова, ништа не указује на то. Дизајн је тако, промашај. Лоше урађено. Слаба оцена. Кад ћемо једном схватити, да морамо да поштујемо своје, па тек онда туђе. Ако не поштујемо нашу ћирилицу, неће је поштовати ни у другим земљама.

Сам производ, наравно није лош. Мада, нешто нисмо осетили никакав укус који би указивао на „мирис детињства“  Производ је сасвим модерног укуса. Ако су хтели да кажу и укажу да је „Штарк“ стара, реномирана фирма, са великим искуством, и да то прикажу кроз дизајн, нису успели. А нису успели ни кроз укус самог производа. Ове наполитанке су малтене исте као и наполитанке свих других произвођача.  Истина,  боље су од неких, али нису баш толико боље, тако да идућег пута купујемо нешто друго, јер квалитет је веома приближан, а цена „Штарк“ производа је већа.  Још нешто није јасно: производ има на полеђини натпис „посно“ али такође и уписаних 31 грам  масноће (на 100 грама) у табели нутритивних вредности на полеђини. Како онда нешто може да буде „посно“ ако има 31 грам масноће?! Очигледно да неко у „Штарку“ не ради свој посао, али и даље прима супер плату.

И на самом крају: ове наполитанке јесу упаковане у 2 контејнера (прво пластика, па онда картон) али да ли је то разлог, да буду скупље за 15 динара од другог домаћег произвођача, истог производа, исте граматуре, и истог, ако не и бољег квалитета!?)

наша оцена је 3/5  (јака тројка од могућих пет, и поред свега!)Stark napolitanke


Одскора се могу наћи неколико врста готових јела,  производи „Компаније Таково  а.д.“

(Радована Грковића бб, 32300 Горњи Милановац, Србија)

Једно од таквих је  „Посни грашак“ стерилисано готово јело, које се спрема тако што се конзерва остави 10 минута у кипућој води, и готово је за јело.

Истина, мало се теже отвара, на конзерви постоји мала омча која треба да се повуче, али обично пукне, а конзерва остане неотворена. Зато је најбоље само повући мало, а онда са ножем отворити једноставним покретима нагоре.  Чека вас 300 грама укусног посног грашка. Поред грашка (50%) садржи и поврће (не пише тачно које све врсте поврћа)  биљно уље, пшенично брашно, пире парадајз, со, шећер, зачине. Као и глутен, целер, сумпор диоксид. Тако све уредно пише на картонској амбалажи у којој се налази конзерва.

Енергетска вредност за 100 грама је 490 кЈ (118 кcal)

Јело је укусно, а коме смета што нема меса, може лако да убаци нешто меснато и тако добије још обилнији оброк уз мало труда.

Произвођач има бесплатну линију за коментаре: 0800 122 122

Наша оцена: 4/5

Можда би могло да буде мало пикантније и зачињеније, али и овако је добро. Кад немате времена или могућности за кување, или кад сте негде ван куће, ово је пристојна замена.  Цена варира, углавном од 80 до 95 динара, зависи где купите.Grasak Takovo


После неколико година коришћења „GSpot“ -a  , догоодило се да је програмчић отказао да ради. Набављена је најновија верзија, и кад је реинсталиран, опет није хтео да ради. Не хотећи да даље губим време, брзо је изгуглан Медиаинфо, и дивног ли чуда, програм је исто квалитетан и ради све што је радио “GSpot“ !

Истина, Медиаинфо је пуно кабастији тојест има 4,2 МB  али шта је то за данашње терагигамега меморије и хардове.

Елем, имате неки аудио или видео фајл, а не знате квалитете и караткеристике изражене код истих, јер се исти не могу ни видети „споља“

Е, зато Медиаинфо ( http://mediainfo.sourceforge.net/en  ) то ради за вас!

Нама је требало, приликом конверзије м4а фајлова у мп3 фајлове, да знамо квалитет м4a фајлова, јер ако то није познато, а не види се, како онда тачно пребацити исте у други формат, тојест мп3 ?  Уз Медиаинфо, то је лако, отворите м4a фајл, он вам очита све податке, и онда можете у неком другом програму (наравно) да пребаците из једног формата у други без губљења на квалитету. Можда изледа небитно, али уопште није,  јер ако не знате почетне параметре, нећете моћи да одредите ни излазне вредности, и цео аудио или видео снимак губи на квалитету. Уз „Mediainfo“ то више није проблем! Уз то, програм је  freeware  тојест бесплатан и веома лак за употребу!   Оцена:  5/5


Тумарам тако по нету и набасам на чланак на званичном сајту вајног РТС, где се помахнитало боре за увођење новог система претплате, јер су свеcни да ни 40% људи не жели,  и неће да плати глобу (харач ! )  која је наметнута и неправедна !   

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE/1201126/%D0%88%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8+%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B8%D1%81+%D1%98%D0%B5+%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE+%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE.html?message=ok&noCnt=true#thanks

Слободно кликните на горњи линк, уместо ћириличних слова су бројеви,  све је у реду.

Елем, чак су привели у емисију и неког председника „независног“ НУНС-а, не би ли им подигао рејтинг и некако убедио људе да плаћају такозвану претплату („претплату“) коју нико нормалан не би тражио јер је програм безвезе, пун реприза и досадан. Чак и да није досадан, да нема толико реприза, не постоји законски основ за претплату, него би се насилним прикупљањем претплате кршила људска права јер зашто би се некоме наметало нешто што тај неко не жели и неће!?

Упорно се траже некакве паралеле са развијеним земљама, где тобоже постоји претплата. Такве приче и причице одавно „не пију воду“ јер сви знамо да су на западу плате од 1500-3000 евра, е кад код нас буду такве плате, онда би требало наплатити некакву претплату, али само од оних који то хоће. Треба увести скрембловани програм, па ко плати, нека гледа.

РТС, такозвани „јавни сервис“ није ни „јавни“ а није ни „сервис“  То је рупа без дна, у коју би грађани требали да уплаћују сваки месец по толико и толико динара (а наравно тај износ би се мењао, повећавао по апетитима директора РТС, јер треба неко и да исплати сву ту партијску војску запошљавану преко везе још од времена „једноногог пацова са Дедиња“ преко Слобе и Бориса.

Е, па, неће моћи !  Нека прво РТС смањи број запослених на неки нормалан ниво. Има их вишка на сваком кораку, од разноразних „носача каблова“ до „расветљивача“, шминкера, маскера, организатора, теткица, курира, ноћних портира, власуљара, козметичара, тонаца и техничара свих врста, водитеља, спикера, хонорараца, заменика и помоћника, пиарова, и осталих којима нико не зна тачан број, али сви примају велике и лепе плате и то на време.

Нека РТС постане заиста јавни сервис,  телевизија и радио, намењен за информисање грађана !  У нормалним земљама број запослених у таквим државним установама није већи од пар стотина. Народ Србије нема новца да плаћа пут пензионисаној, а увек активној и незаситој Мири Адањи Полак и Јовану Мемедовићу, или било коме другом, да се нон стоп шврћкају и путују по белом свету. Кад би били само они, камо лепе среће, него их има на стотине који тако бесплатно путују. У доба интернета, у ХХI веку, нема потребе за дописницима из Атине, Рима, Москве, Њујорка, Лондона, итд. Нека се господа мало врате кући, нека се пријаве на биро па нек оверавају картон свака 3 месеца, као што раде стотине хиљада граћана Србије , који ће радије потрошити паре на укусни бурек и јогурт, било какво јело,  него на неукусни програм !

Са празним стомаком се не гледа ТВ !

Нека РТС буде јавни сервис који ће се издржавати од реклама, као све друге телевизије. Прошло је време социјализма, кад смо „морали“ да плаћамо нешто што не желимо. У ово време капитализма, нека свако заради новац на тржишни начин, или не мора да постоји.

http://www.kurir-info.rs/rts-nema-pare-da-tuzi-neplatise-clanak-403148

Зашто би једни грађани плаћали неке друге грађане, који су ту где јесу дошли без јавног огласа,  преко политичке или кумовске везе и везице,  што је свима одавно кристално јасно.  Зато забрињавају неки предлози да се новац скида аутоматски са рачуна грађана, јер би то било насилно плаћање, тојест отимачина новца од грађана, неморална работа.

 

http://www.kurir-info.rs/tijanic-blokira-plate-duznika-za-pretplatu-clanak-469698

И тако даље. Јавни сервис, да, али не јавни сервис који би се плаћао искамчавањем новца од осиромашених граћана. Директор РТС је дужан да обавести грађане, колико је нових радника примљено без јавног конкурса,  а колико са јавним конкурсом? Колико је новца потрошено на снимање копродукција са разним приватним „медијским“ кућама, без јавног тендера? И тако даље.  Има ту посла за инспекторе свих врста.

Zakon o obligacionim odnosima –  član 378  jasno kaže:

Zastarevaju za jednu godinu:
1) potraživanje naknade za isporucenu električnu i toplotnu energiju, plin, vodu, za dimničarske usluge i za održavanje čistoće,  kad je isporuka odnosno usluga izvršena za potrebe domaćinstva;
2) potraživanje radio-stanice i radio-televizijske stanice za upotrebu radio-prijemnika i televizijskog prijemnika;
3) potraživanje pošte, telegrafa i telefona za upotrebu telefona i poštanskih pregradaka,
kao i druga njihova potraživanja koja se naplaćuju u tromesečnim ili kraćim rokovima;
4) potraživanje pretplate na povremene publikacije, računaju  od isteka vremena za koje je publikacija naručena.

(2) Zastarevanje teče iako su isporuke ili usluge produžene.


Да, нађе се и у BLIC- у  понекад понешто корисно 🙂

Док сам потпаљивао ватру у пећи, немилице сам цепао листове старих новина, и у једном BLIC-у,  налетех на ову табелу, која је заиста корисна, па ево да поделим са свима, нек виде. Корисно је знати који уређај колико (отприлике) троши !

А све то због оних фамозних 500 кWh који су замишљени као нека граница за јефтиније плаћање струје. Ко потроши више, платиће скупље! Треба знати ! Зато, штедња пре свега!


Elem, dodjem ti ja u posed dnevnih novina „Blic“ od 11.oktobra ove godine. Svastika stavila na hrpu starih novina, da se nadje za potpalu kad bude trebalo. Pošto nisam ni bogat, a još manje lud,  da kupujem bilo kakve dnevne novine, a kamoli tupadžijski „Blic“ , uzmem da prelistam.

Kad tamo, u rubrici „Digital“ koja služi da se popune stranice (ne poznajem nikog normalnog,  ko bi se o digitalnim i kompjuterskim stvarima informisao iz „Blica“ ) naletim na članak  (vidi ispod, morao sam da gubim vreme i da skeniram isti)  gde nas izvesni Danijel Farkaš zdušno informiše o „čudu“ zvanom „Surfejs“ ! (njegovi navodnici u naslovu) : „Surfejs“ će koštati kao PC“

E, pa, Danijele Farkašu, engleska reč SURFACE se ne nikako ne izgovara SURFEJS nego SRFIS (nemam odgovarajuće fonetske znake na tastaturi, ali „SrFIS“ bi bilo najpribližniji izgovor, a nikad i nikako „SURFEJS“ !

Ne razumem, ko ovakvim kvazi novinarima, tipa klasične Resavske škole, daje za pravo da šire nepravilni izgovor !? Tako se u zabludu dovode čitaoci BLIC-a koji će tako zapamtiti nepravilan izgovor, i tako će se taj nakaradni izgovor širiti dalje.

Iz  izloženog sledi :

a) Nepismeni,  i polupismeni novinari,  i „novinari“ sa osnovnoškolskim znanjem engleskog jezika caruju u dnevnim novinama. „Blic“ je i pre imao puno sličnih grešaka, a ovo je samo potvrda da treba da zaposle nekog lektora sa znanjem engleskog jezika, bar na gimnazijskom nivou.

b) Ja i dalje neću kupovati „Blic“ jer su loše novine. A uz to i dan danas, besramno politički navijačke i pro-DS-ovske. I uvek kvazi-pro-zapadnjačke, i uvek anti-ruske i protiv Putina, po svaku cenu, što me uvek iritira. A sve to zavijeno u neku informativnu oblandu tipa „Da se Vlasi ne dosete“ 

c) Nažalost, ja ne mogu da preporučim nijedne dnevne novine ! Donekle, „Politika“ ima dobrih tekstova, kao i „Novosti“ ali „Politika“ je dojučerašnja služavka DS režima , tako da mi se  gadi još otkad su izmenili zaglavlje lista i uveli novi prelom. Svako ko je čitao „Politiku“ sa starim prelomom, zna da je to bilo bolje, i da je novi prelom promašaj, sa tehničke strane. Ali,  čak i takva obogaljena „Politika“ je bolja od „Blica“ !

Da ne bih dalje izlazio iz zadate teme,  staću ovde, pametnima je dosta.


Заиста нисмо злопамтила ни баксузи, и ево већ други пут купујемо овај производ. Првог пута био је некако неукусан, али подношљив, а сада је враг однео шалу !

Елем, у картонском паковању (види слику) налазе се 4 тобожње пљескавице, па још и рибље !

На први поглед нису баш нешто, али ајде, да их ставимо у тигањ и пржимо, као што је назначено на самој кутији. Аааах! Како се диме, како смрде! Широм смо отворили прозоре, али и даље исто. Наглашавамо да ово сигурно није од уља, јер користимо квалитетно сунцокретово јестиво уље које није овако никада смрдело, ни пре ни касније.

Пљескавице су биле у употребном року (до. августа 2013) и чували смо их у фрижидеру у најхладнијој горњој комори. Иначе, произведене су у Естонији, бившој совјетској републици СССР-а, и једући их, можете отприлике да својски, и лично, и својевољно осетите какав је бедан и јадан квалитет хране био у бившем СССР-у !  Данас, Естонија је члан Европске уније, а оно што су некада морали да једу, данас могу комотно да извезу под плаштом ЕУ у бедне и сиромашне земље као што је наша, авај !

Авај, понављам безнадно, зашто наш народ мора да једе овакве одвратне производе!? Не мора, јер ко има, може да купи свежу морску рибу, а и месо од ајкуле, лигње и којешта друго. Само најбеднији, и средњи, и средње осиромашени слојеви нашег друштва, привучени ценом која није ниска, али је најнижа за овакве „ствари“ („ствари“ ! јер је ово на ивици да се назове храном ! ) јешће ово.

Нека је навек срам и стид компаније која може овакву бљутаву, неукусну, умуљану и самлевену, готово сасвим нејестиву твар да продаје као храну!

Надаље, ако ико икада из неке од инспекција уопште буде контролисао ову беду, закључиће лако да нема ни мирис, ни укус, ни ништа заједничо са појмом „риба“ !

Кајемо се, и молимо за опроштај, што смо опет поверовали да PREMIA може да буде иоле некаква робна марка („марка“ ! ) којој се може поверити ма и зрнце зрна поверења, бар кад су ове „рибље“ „пљескавице“ у питању! Ово је најгори производ који смо јели у последње време !

Не заслужује ни нулу, а камоли јединицу тојест кеца.

Фуј !  Кухињу смо једва изветрили, као да смо пекли цркнуте пацове а не рибље пљескавице. Фуј !

Произвођач овог ђубрета је: AS Paljassaare Kalatostus tee 30, TALLINN 10313,  ESTONIA http://www.esva.ee   Добро су  изпаљасарили !

А увозник: DELHAIZE Serbia d.o.o. Takovska 49, 11000 Beograd .  Oни су се усудили да на самој кутији штампају имејл на који можете слати ваше предлоге и примедбе. Али Вам никад неће вратити новац који сте бацали купујући овакве лоше, неукусне и одвратне производе:        robnamarka@delhaize.rs     Image


Pokvarila vam se eksterna USB memorija ? Uz to, marka je “Transcend“?! Imate sreće !  Ova renomirana firma obezbedila je,  odavno,  online servis za korisnike!

Posle nekoliko neuspelih pokušaja da problem rešimo, da izguglamo odgovor na to kako pravilno formatirati USB memoriju (koja je korišćena bez formatiranja) na sajtu

http://www.transcend-info.com/support/DlCenter/DLSoftware.asp?ID=4&Func1No=&Func2No=

postoji detaljno uputstvo na engleskom i kineskom za formatiranje i spašavanje podataka sa neposlušne memorije!  U donjem desnom uglu nalazi se padajući meni u koji treba uneti podatke, zatim preuzeti zipovanu datoteku nešto manju od 2 MB i pokrenuti je na svom kompjuteru, prateći uputstva! Nama je sve to uspelo odmah iz prvog puta, i memorija ponovo radi !  Bravo za Transcend!

Sličan sajt postoji i za “Apacer“ memorije, lako se nadje kroz google.