Elem, dodjem ti ja u posed dnevnih novina „Blic“ od 11.oktobra ove godine. Svastika stavila na hrpu starih novina, da se nadje za potpalu kad bude trebalo. Pošto nisam ni bogat, a još manje lud,  da kupujem bilo kakve dnevne novine, a kamoli tupadžijski „Blic“ , uzmem da prelistam.

Kad tamo, u rubrici „Digital“ koja služi da se popune stranice (ne poznajem nikog normalnog,  ko bi se o digitalnim i kompjuterskim stvarima informisao iz „Blica“ ) naletim na članak  (vidi ispod, morao sam da gubim vreme i da skeniram isti)  gde nas izvesni Danijel Farkaš zdušno informiše o „čudu“ zvanom „Surfejs“ ! (njegovi navodnici u naslovu) : „Surfejs“ će koštati kao PC“

E, pa, Danijele Farkašu, engleska reč SURFACE se ne nikako ne izgovara SURFEJS nego SRFIS (nemam odgovarajuće fonetske znake na tastaturi, ali „SrFIS“ bi bilo najpribližniji izgovor, a nikad i nikako „SURFEJS“ !

Ne razumem, ko ovakvim kvazi novinarima, tipa klasične Resavske škole, daje za pravo da šire nepravilni izgovor !? Tako se u zabludu dovode čitaoci BLIC-a koji će tako zapamtiti nepravilan izgovor, i tako će se taj nakaradni izgovor širiti dalje.

Iz  izloženog sledi :

a) Nepismeni,  i polupismeni novinari,  i „novinari“ sa osnovnoškolskim znanjem engleskog jezika caruju u dnevnim novinama. „Blic“ je i pre imao puno sličnih grešaka, a ovo je samo potvrda da treba da zaposle nekog lektora sa znanjem engleskog jezika, bar na gimnazijskom nivou.

b) Ja i dalje neću kupovati „Blic“ jer su loše novine. A uz to i dan danas, besramno politički navijačke i pro-DS-ovske. I uvek kvazi-pro-zapadnjačke, i uvek anti-ruske i protiv Putina, po svaku cenu, što me uvek iritira. A sve to zavijeno u neku informativnu oblandu tipa „Da se Vlasi ne dosete“ 

c) Nažalost, ja ne mogu da preporučim nijedne dnevne novine ! Donekle, „Politika“ ima dobrih tekstova, kao i „Novosti“ ali „Politika“ je dojučerašnja služavka DS režima , tako da mi se  gadi još otkad su izmenili zaglavlje lista i uveli novi prelom. Svako ko je čitao „Politiku“ sa starim prelomom, zna da je to bilo bolje, i da je novi prelom promašaj, sa tehničke strane. Ali,  čak i takva obogaljena „Politika“ je bolja od „Blica“ !

Da ne bih dalje izlazio iz zadate teme,  staću ovde, pametnima je dosta.

Advertisements

Заиста нисмо злопамтила ни баксузи, и ево већ други пут купујемо овај производ. Првог пута био је некако неукусан, али подношљив, а сада је враг однео шалу !

Елем, у картонском паковању (види слику) налазе се 4 тобожње пљескавице, па још и рибље !

На први поглед нису баш нешто, али ајде, да их ставимо у тигањ и пржимо, као што је назначено на самој кутији. Аааах! Како се диме, како смрде! Широм смо отворили прозоре, али и даље исто. Наглашавамо да ово сигурно није од уља, јер користимо квалитетно сунцокретово јестиво уље које није овако никада смрдело, ни пре ни касније.

Пљескавице су биле у употребном року (до. августа 2013) и чували смо их у фрижидеру у најхладнијој горњој комори. Иначе, произведене су у Естонији, бившој совјетској републици СССР-а, и једући их, можете отприлике да својски, и лично, и својевољно осетите какав је бедан и јадан квалитет хране био у бившем СССР-у !  Данас, Естонија је члан Европске уније, а оно што су некада морали да једу, данас могу комотно да извезу под плаштом ЕУ у бедне и сиромашне земље као што је наша, авај !

Авај, понављам безнадно, зашто наш народ мора да једе овакве одвратне производе!? Не мора, јер ко има, може да купи свежу морску рибу, а и месо од ајкуле, лигње и којешта друго. Само најбеднији, и средњи, и средње осиромашени слојеви нашег друштва, привучени ценом која није ниска, али је најнижа за овакве „ствари“ („ствари“ ! јер је ово на ивици да се назове храном ! ) јешће ово.

Нека је навек срам и стид компаније која може овакву бљутаву, неукусну, умуљану и самлевену, готово сасвим нејестиву твар да продаје као храну!

Надаље, ако ико икада из неке од инспекција уопште буде контролисао ову беду, закључиће лако да нема ни мирис, ни укус, ни ништа заједничо са појмом „риба“ !

Кајемо се, и молимо за опроштај, што смо опет поверовали да PREMIA може да буде иоле некаква робна марка („марка“ ! ) којој се може поверити ма и зрнце зрна поверења, бар кад су ове „рибље“ „пљескавице“ у питању! Ово је најгори производ који смо јели у последње време !

Не заслужује ни нулу, а камоли јединицу тојест кеца.

Фуј !  Кухињу смо једва изветрили, као да смо пекли цркнуте пацове а не рибље пљескавице. Фуј !

Произвођач овог ђубрета је: AS Paljassaare Kalatostus tee 30, TALLINN 10313,  ESTONIA http://www.esva.ee   Добро су  изпаљасарили !

А увозник: DELHAIZE Serbia d.o.o. Takovska 49, 11000 Beograd .  Oни су се усудили да на самој кутији штампају имејл на који можете слати ваше предлоге и примедбе. Али Вам никад неће вратити новац који сте бацали купујући овакве лоше, неукусне и одвратне производе:        robnamarka@delhaize.rs     Image


Pokvarila vam se eksterna USB memorija ? Uz to, marka je “Transcend“?! Imate sreće !  Ova renomirana firma obezbedila je,  odavno,  online servis za korisnike!

Posle nekoliko neuspelih pokušaja da problem rešimo, da izguglamo odgovor na to kako pravilno formatirati USB memoriju (koja je korišćena bez formatiranja) na sajtu

http://www.transcend-info.com/support/DlCenter/DLSoftware.asp?ID=4&Func1No=&Func2No=

postoji detaljno uputstvo na engleskom i kineskom za formatiranje i spašavanje podataka sa neposlušne memorije!  U donjem desnom uglu nalazi se padajući meni u koji treba uneti podatke, zatim preuzeti zipovanu datoteku nešto manju od 2 MB i pokrenuti je na svom kompjuteru, prateći uputstva! Nama je sve to uspelo odmah iz prvog puta, i memorija ponovo radi !  Bravo za Transcend!

Sličan sajt postoji i za “Apacer“ memorije, lako se nadje kroz google.


Да ли су вам некад тражили да дате ЈМБГ број из личне карте, било при куповини , било при рекламацији?!  Грађани нису дзжни да дају cвој ЈМБГ број (из кога се иначе види датум рођења и пол!)  Ево линка за један веома добар текст на ту тему

http://www.politika.rs/rubrike/potrosac/Trgovci-ne-smeju-da-legitimisu.sr.html

lubenica, uvoz iz Makedonije

Posted: avgust 17, 2011 in поврће

Куписмо и ову лубеницу помало ваљкастог облика,  обичних шара, да пробамо, на њој је била налепљена етикета коју видите. Мислили смо да су те македонске лубенице одличне, али ова и није била баш нешто посебно.  Обична, најобичнија лубеница, не тако изразито слатка, али и даље слатка у границама нормале, с тим да нема ону миришљавост и свежину. На крају крајева, на етикети јасно пише да је то друга класа… Није нам јасно зашто се уопште увозе ако су друга класа, зар у Србији нема довољно лубеница!?

Оцена 3/5


Купили смо ово паковање од 250 грама сланих штапића у „Idei“, чисто да пробамо. Нису лоши, али нису ништа бољи од домаћих сланих штапића. Ови су произведени у Хрватској ( Koestlin doo, tvornica keksa i vafla,  Bjelovar, HR  )  увозник је, наравно , IDEA doo,  , која је одскора преузела све објекте ТUŠ-а у Србији.

Штапићи су доброг укуса, довољно слани, не може им се наћи нека мана. Нису нешто посебно, сасвим просечног укуса. Али, сматрамо да је праведније куповати домаће производе, поготову кад се зна да се наши производи веома тешко пробијају на хрватском тржишту, јер се тамо пре свега купује домаћа роба. Па зашто онда и ми у Србији не би фаворизовали домаћу робу?

Сетимо се само неприлика и хрватске пропаганде против продаје СОКО ШТАРК производа у Хрватској пре пар година.

Исто се дешава и у многим другим земљама, с тим да се само у Србији олако лепи етикета „национализма“ на оне који фаворизују домаћу робу.  Као, ето, Срби су националисти, неће да купују хрватску робу. Наравно, то уопште није истина, и хрватска роба се нашироко продаје у Србији, некад отворено као хрватска, а некад је тај податак малтене сакривен на етикетама, тако да се не да лако видети.

Иначе, Хрватска је ове године већ инкасирала милионе евра од туриста из Србије који хрле на море ! Ето, кажу, рат је одавно готов, ајдемо сад на море, да се купамо, да се сунчамо! Е, а за то време, хиљаде Срба, прогнаника из Хрватске, не може да оствари своја права из радног односа (немају пензију) избачени су и протерани из својих кућа и станова, и не могу да се врате тамо.  Овде живе у лошим условима, многи још увек у колективним центрима. И онда ћемо да идемо на море?!  Каква је то ноћна мора! Каква је то неправда!  Још кад прочитамо,  да су претукли неког туристу из Србије у Макарској, Пули или Сплиту! Нека, хвала лепо. Идемо ми у наше лепе бање и на планине, језера. Зашто би остављали наш новац код (бившег?) непријатеља, кад за исте паре можемо да идемо у Грчку ако смо баш жељни мора, или гдегод широм Србије. Многи иду на море у Хрватску само ради моде, као ето, то је модерно, ајдемо тамо, а нису никада били на пример, у некој предивној бањи у Србији. Докле тако!? Дуга је то прича, а  писци ових редова немају услове да разматрају све стране овог комплексног проблема.

Укратко: купујте домаће!  Нека је и пар динара скупље, али је квалитетније, а новац остаје у Србији !

Оцена: 3/5


Заиста веома укусан медењак!

Садржи: пшенично брашно, инвертни сируп (шећер, вода, лимунска киселина Е300) , средства за нарастање Е500 и Е503, природне зачине (цимет, мускатни орашчић) и кафу.

Што се тиче Е300, Е500 и Е503, дозвољени су у земљама ЕУ (не пише да су негде забрањени) , погледајте више о томе у Википедији:

http://en.wikipedia.org/wiki/E_number#E500.E2.80.93E599_.28acidity_regulators.2C_anti-caking_agents.29   Ту имате цели списак са карактеристикама сваког додатка, што је веома корисно прочитати јер се ти бројеви често јављају на амбалажама производа.

Производи:

СЗТР „Јоца“  ул.Томе Живановића бб,  Параћин, 035 571 217

Оцена: 5/5