Alo!Sprint br.15 (15.sept.2010)Partizan u Ligi šampiona!

Posted: septembar 22, 2010 in časopis

Svake srede dnevni list “Alo!“ donosi sportski dodatak “Alo! Sprint“

Iako ne kupujemo nijedne dnevne novine svakodnevno, ni redovno, nekoliko puta smo kupili (ili pak, od nekog pozajmili) i pročitali ovaj dodatak. Ovoga puta ćemo ukratko konstatovati da je “Alo!“ jedan od najlošijih (uzgred spomenuto, i najjeftiniji) dnevni list. Tako da sudeći po ceni, i po izgledu, niko i ne očekuje da to bude nešto posebno, i to valjda znaju i oni koji pišu i uredjuju te novine.

Ipak, odlučili smo se da spomenemo ovaj dodatak sredom jer je zanimljiv i odskače pomalo po kvalitetu (“kvalitetu“ – uslovno rečeno) u odnosu na ostalo što se može pročitati u matičnom listu.

Na 16 strana (8 dvolisnica) formata 21 x 29,5 cm ovaj podlistak donosi najzanimljivije vesti i fotografije iz domaćeg i svetskog sporta. Ovaj broj je posvećen učešću Partizana u Ligi šampiona tj. meču sa Šahtjorom, a tu su i vesti iz vaterpola (Viktor Jelenić),  EP u vaterpolu za žene, Top 10 važnih fudbalskih klubova na svetu, slučaj Kleo prvi u Srbiji – hiljaditi u svetu,  Lepota pod koševima – atraktivne čirlidersice s istoka Evrope,  Marko Kešelj-Senzacionalno otkriće na Mondobasketu u Turskoj,  Stanković – “Nikada ne bih prešao u Partizan i Milan“

Zaprepašćuju podaci o milionima evra i drugih valuta koje dobijaju najpoznatiji fudbaleri i košarkaši.  Izgleda, što je kriza u nekom društvu veća,  to više naroda “spas“  traži u fudbalu i sličnim navijačkim sportovima. Fudbal i sport su svakodnevno prisutni u svim medijima i pridaje im se prevelik značaj. Industrija piva (u stranom vlasništvu – privatizovana preko noći) obilato koristi fudbal za reklamiranje. Tako imamo: fudbal, košarku, itd + alkoholno piće  (pivo, najčešće) a to daje = nasilje u sportu. Kada ste videli da fudbaleri reklamiraju neku knjigu koja je dobila neku značajnu književnu nagradu? Bilo koju knjigu?  Nikada!  Ali zato, fudbaleri zaradjuju ogromne sume, igraju do 30 godina i posle se pomalo bave treniranjem. Divno, zar ne? I tata bi, sine!  Bolje se baviti fudbalom nego raditi u fabrici. To je poruka koju dobija omladina,  i zato mnogi hrle u fudbal ili neki drugi sport. Naravno, samo šačica uspe da se probije. Drugima preostaje navijanje, vikanje i psovanje na tribinama, pivo, lake droge, okršaji i tuče sa navijačima nekog drugog kluba. Razbijene glave, modrice, slomljeni nosevi,  i ponekad,  guranje baklje policajcu u usta.  Dokle tako? Zašto se tako mnogo ulaže u sport, a tako malo u nauku i kulturu? Zašto se ogromni novac iz sporta bar malo ne prelije u zdravsto i penzione fondove?  Svi ti veliki, do juče “društveni“ ili “državni“ stadioni, gradjeni državnim (narodnim) novcem, postali su isključivo vlasništvo klubova koji ostvaruju profit i dele ogromne plate fudbalerima i trenerima.

Da se vratimo na “Alo! Sprint“ :  odmah je jasno, ograničenost na samo 16 stranica je glavni problem ovog podlistka. Vesti su šture, ponekad suviše kratke – tamo gde očekujete neke detalje i više podataka, nalazite maltene stenografske beleške. Izbor fotografija bi morao da bude bolji, a dimenzije manje.

Ipak, i na tako malom prostoru, ne mnogo zahtevni ljubitelj sporta naći će izabrane vesti, čime se opravdava postojanje ovakvih malenih novinica. Osim toga, mnogi kupuju sredom “Alo!“ samo zbog ovog dodatka, što ukazuje na to da odavno u Srbiji nema pravog sportskog časopisa,  iako postoji tržište za to.

ocena 2+/5

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s